Zaustavljanje demencije – kako sprečiti demenciju?

Testirajte sluh sada!

Startujte test i za samo dva minuta saznajte rezultat testiranja vašeh sluha.

KLIKNI ZA START

1. Podesite zvučnik ili priključite slušalice

2. Startujte online test sluha

3. Unesite e-mail i preuzmite rezultate

Zaustavljanje demencije (odnosno njena prevencija) je važna tema za sve generacije, iako se većinski smatra kao bolest “starijeg doba”. Kako je u pitanju podmukla bolest, koja nas može iznenaditi već u zrelom dobu, neophodno je upoznati se sa njom i njenim uzrocima, kao i načinima prevencije.

Istraživači UCL-a navode da bi modifikovanje 12 faktora rizika od detinjstva do kasnog života moglo odložiti ili sprečiti 40% slučajeva demencije.

Najpre ćemo se upoznati s time šta je zapravo demencija, a potom ćemo se detaljno pozabaviti uzrocima i time kako sprečiti demenciju.

Demencija značenje – Šta je demencija?

Demencija zapravo predstavlja termin kojim označavamo spektar simptoma i moždanih oboljenja koji se odnose na slabljenje sposobnosti pamćenja, razmišljanja i učenja.

Znaci demencije se mogu primetiti u govoru, pažnji, ponašanju ili raspoloženju osobe. Kao sinonim često koristimo i pojam senilnost. 

Vrste demencije

Najpoznatije vrste demencije, za koje ste svi verovatno čuli, jesu najteži oblici demencije koje karakterište progresivan gubitak pamćenja i kognitivnih sposobnosti – Alchajmerova i Parkinsonova bolest, koje čine čak 70% slučajeva demencije. 

Međutim, pored ovih navedenih postoje još i:

1. Vaskularna demencija – druga po učestalosti, uzrokuje je oštećenje krvnih sudova u mozgu, odnosno može je uzrokovati moždani udar ili drugi problemi moždanog krvotoka.
2. Demencija Levijevog tela – karakteristična po tome što, pored standardnog simptoma gubitka pamćenja, osobe mogu imati i problem sa kretanjem ili ravnotežnom, kao i problema sa spavanjem.
3. Frontotemporalna demencija – ovo je najčešći vid demencije kod osoba mlađih od 60 godina. Takođe je poznata i pod nazivom Pick-ova demencija, a nastupa tako što oštećuje čeoni i slepoočni režanj mozga. Ovaj vid demencije izaziva promene u ličnosti, ponašanju i govoru. 
4. Mešovita demencija – Situacija kada je pristutno više oblika demencije, najčešće Alchajmerove bolesti i vaskularne demencije. Napredovanje bolesti je logično i brže u odnosu na to kada je prisutan samo jedan oblik demencije.
5. Demencija nastala na osnovu reverzibilnih uzroka – bolest koja je posledica skrivenih uzroka, kao što je nuspojava upotrebe nekih lekova, nedostatak vitamina i slično. 

Zaustavljanje demencije – u kojoj meri je moguće?

Postoje razni oblici demencije, kao i razni faktori nastanka iste, pa je uticaj na sprečavanje razvoja ove bolesti moguć u određenoj meri. Na primer, nije precizno poznat uzrok Alchajmera, pa se time ne može reći ni da li postoje bilo kakve metode uz koje bismo bili sigurni da se ova bolest može sprečiti.

Međutim, na određene oblike se može uticati. Autori pomenute studije UCL instituta za mentalno zdravlje pozivaju na donošenje devet ambicioznih preporuka od strane kreatora politike i pojedinaca:

• prekid obrazovanja u uzrastu od 12-15 godina

• visok krvni pritisak

• gojaznost

• gubitak sluha u srednjim godinama (45-65 godina)

• pušenje

• depresija

• fizička neaktivnost

• socijalna izolacija 

• dijabetes u kasnijem životu (preko 65 godina).

Evo kako da to postignete.

Kontrola kardiovaskularnih faktora rizika

Visok krvni pritisak, dijabetes i povišen holesterol značajno povećavaju rizik od demencije. Njihova kontrola putem zdravog načina života i terapije doprinosi očuvanju moždanih funkcija. Težite održavanju sistolnog krvnog pritiska od 130 mm Hg ili manje u srednjem životnom dobu od oko 40 godina.

Redovni sistematski pregledi i upotreba slušnih aparata

Rano otkrivanje hroničnih bolesti i drugih faktora rizika važno je za pravovremenu prevenciju demencije. Redovni pregledi omogućavaju praćenje zdravlja i blagovremenu intervenciju. Podstaknite upotrebu slušnih pomagala za oštećenje sluha i smanjite oštećenje sluha štiteći uši od visokog nivoa buke.

Izbegavanje pušenja, alkohola i zagađenog vazduha

Pušenje i preterano konzumiranje alkohola ubrzavaju starenje mozga i povećavaju rizik od demencije. Prestanak ovih navika može značajno doprineti prevenciji. Smanjite izloženost zagađenju vazduha i duvanskom dimu. Sprečite zloupotrebu alkohola i ograničite konzumiranje na manje od 21 jedinice nedeljno.

Mentalna aktivnost

Jedan od značajnih faktora jeste kontinuirano unapređenje mentalnih sposobnosti. Aktivno korišćenje mozga kroz učenje novih veština, rešavanje zagonetki ili čitanje, može pomoći u formiranju novih neuronskih veza i očuvanju kognitivnih sposobnosti. Omogućite svoj deci osnovno i srednje obrazovanje.

Redovna fizička aktivnost

Fizička aktivnost doprinosi očuvanju zdravlja mozga jer poboljšava cirkulaciju i smanjuje rizik od bolesti koje mogu povećati šanse za razvoj demencije. Preporučuju se svakodnevne šetnje, plivanje ili lagano vežbanje najmanje 30 minuta dnevno.

Zdrava ishrana

Ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i omega-3 masnim kiselinama može smanjiti upalne procese i podržati funkciju mozga. Mediteranska ishrana se često navodi kao primer dijete koja pomaže u prevenciji demencije.

Ove akcije su posebno važne u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde stope demencije rastu brže nego u zemljama sa visokim prihodima, a živi oko dve trećine ljudi sa demencijom. 

Ovo je rezultat povećanja očekivanog trajanja života i veće učestalosti određenih faktora rizika od demencije – kao što su niže stope obrazovanja; visoke stope hipertenzije, gojaznosti i oštećenje sluha i brzo rastuće stope dijabetesa.

Šta kažu studije za prevenciju demencije?

Kao što smo u startu pomenuli, istraživači UCL-a navode da bi modifikovanje 12 faktora rizika od detinjstva do kasnog života moglo odložiti ili sprečiti 40% slučajeva demencije. 

Netretirano oštećenje sluha u srednjim godinama ostaje najveći modifikovani faktor rizika.

U kombinaciji, tri nova faktora povezana su sa 6% svih slučajeva demencije – s procenjenih 3% slučajeva koji se pripisuju povredama glave srednjih godina, 1% slučajeva prekomernom konzumiranju alkohola tokom srednjih godina , i 2% izloženosti zagađenju vazduha u kasnijim godinama. 

Preostali faktori rizika povezani su sa 34% svih slučajeva demencije. Faktori povezani sa najvećim udelom slučajeva demencije u populaciji su manje obrazovanje u ranom životu, gubitak sluha u srednjim godinama i pušenje u kasnijim godinama (7%, 8%, odnosno 5%).

Izveštaj, kojim rukovodi 28 vodećih svetskih stručnjaka za demenciju, zasniva se na devet faktora rizika identifikovanih u Komisiji Lancet za 2017. godinu, i pruža ažurnu analizu najboljih dokaza o prevenciji demencije. 

Novi izveštaj poziva nacije i pojedince da budu ambiciozni u sprečavanju demencije i iznosi niz politika i promena načina života koji pomažu u sprečavanju demencije. Izveštaj je predstavljen 30. jula 2020. godine na međunarodnoj konferenciji Alzheimer’s Association (AAIC 2020).

Vodeći autor profesor Gill Livingston (UCL Psichiatri and Camden & Islington NHS Foundation Trust) rekao je: „Naš izveštaj pokazuje da je u moći kreatora politike i pojedinaca da spreče i odlože značajan deo demencije, s mogućnostima da utiču u različitim stadijumima čovekovog života.

„Intervencije će verovatno imati najveći uticaj na one na koje nesrazmerno utiču faktori rizika od demencije, poput onih u zemljama sa niskim i srednjim prihodima i ugroženom stanovništvu, uključujući azijske i manjinske etničke zajednice.

Kao društvo, moramo razmišljati dalje od unapređenja dobrog zdravlja kako bismo sprečili demenciju, i početi da se borimo protiv nejednakosti kako bismo poboljšali okolnosti u kojima ljudi žive svoj život. Možemo smanjiti rizike stvaranjem aktivnog i zdravog okruženja za zajednice u kojima je fizička aktivnost norma, bolja ishrana je dostupna svima i izlaganje prekomernom alkoholu da se svede na minimum. “

Širom sveta oko 50 miliona ljudi živi sa demencijom, a predviđa se da će se ovaj broj povećati na 152 miliona do 2050. Demencija pogađa pojedince, njihove porodice i ekonomiju, a globalni troškovi procenjuju se na oko 1 bilion američkih dolara godišnje.

Međutim, u nekim zemljama je udeo starijih osoba sa demencijom opao, verovatno zbog poboljšanja u obrazovanju, ishrani, zdravstvenoj zaštiti i promenama načina života, što pokazuje mogućnost smanjenja demencije preventivnim merama.

Da bi se bavili rizikom od demencije, autori pozivaju na donošenje devet ambicioznih odluka koje smo naveli. 

Neophodno još studija na temu “Kako sprečiti demeciju?”

Koautor studije dr Naaheed Mukadam (UCL Psichiatri and Camden & Islington NHS Foundation Trust) rekao je: „Na osnovu našeg modeliranja očekujemo da bi još više slučajeva demencije moglo biti sprečeno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, u poređenju sa bogatijim zemljama, zbog veće prevalencije faktora koje smo identifikovali. Ranije smo procenjivali da devet faktora doprinosi 35% slučajeva demencije širom sveta, ali ta cifra raste na 40% u Kini, 41% u Indiji i 56% u Latino Americi. “

Autori upozoravaju da bi procene mogle biti i veće, jer su koristile konzervativne procene za prevenciju faktora rizika, i zato što ne uzimaju u obzir tri nova faktora rizika.

Koautor dr Jonathan Huntlei (UCL Psichiatri and Camden & Islington NHS Foundation Trust) dodao je: „Gotovo svi dostupni dokazi o demenciji potiču iz zemalja sa visokim prihodima, tako da je hitno potrebno sprovesti još studija u ostatku sveta, da bismo razumeli da li se rizici drugde razlikuju i da li bi naša rešenja možda trebala biti prilagođena različitim kulturama i sredinama. “

Autori primećuju da modeliranje za njihove procene prevencije pretpostavlja da postoji uzročno-posledična veza između faktora rizika i demencije, ali bili su pažljivi da bi uključili samo faktore rizika sa jakim dokazima o uzročnoj vezi.

U poslednjem delu izveštaja, autori se zalažu za holističku i individualizovanu negu zasnovanu na dokazima koja se bavi fizičkim i mentalnim zdravljem, socijalnom zaštitom i podrškom koja može udovoljiti složenim potrebama.

Koautor studije dr Andrev Sommerlad (UCL Psichiatri and Camden & Islington NHS Foundation Trust) rekao je: „Podrška fizičkom zdravlju osoba sa demencijom važna je za njihove mentalne sposobnosti, ali i zato što se mogu boriti sa drugim bolestima“.

Da li postoji test za demenciju?

Iako će pregled stručnjaka dati najpouzdaniji odgovor na pitanje da li postoji neka vrsta demencije, postoji čuveni test za demenciju koji možete obaviti iz udobnosti svoga doma. U pitanju je takozvani sat test.

O čemu je reč?

Ručno crtanje sata predstavlja jednostavan test koji može biti vrlo koristan u otkrivanju blažih kognitivnih oštećenja. Koraci testa su sledeći:

1. Dajte pacijentu list papira.
2. Objasnite pacijentu da nacrta sat sa brojčanikom, a zatim kazaljke sata tako da one pokazuju vrijeme, npr. 11:15 (jedanaest sati i petnaest minuta).

Evo i kako se boduje urađeni test:

• 1 bod se dobija za nacrtani krug
• 2 boda pacijent dobija ako su svi brojevi dobro napisani i raspoređeni / 1 bod ako su svi brojevi dobro napisani, a nisu dobro raspoređeni
• 2 boda nose obe dobro nacrtane kazaljke (različite dužine, pokazuju na zadate brojeve) / 1 bod se dobije ako obe kazaljke pokazuju na zadate brojeve ali se ne vidi razlika u dužini / 1 bod ako jedna od kazaljki pokazuje na dobar broj i dobre je dužine

Evo kako se tumače rezultati testa u stanje kognitivnih funkcija:

• 5 bodova: uredan nalaz
• 0-4 bodova: ovaj nalaz govori da postoji određen oblik poremećaja pamćenja i ukazuje da je potrebno uputiti pacijenta na dalje ispitivanje.