Slušni živac – Šta je, kako funkcionište i kako reagovati na oštećenja?

Slušni živac predstavlja ključni deo našeg slušnog sistema. Kako bismo razumeli način funkcionisanja sluha, kao i potencijalnih oštećenja, neophodno je da se upoznamo sa značenjem ovog pojma. Saznajte šta je tačno slušni živac, kako funkcioniše, kao i kako prepoznati i sprečiti potencijalna oštećenja.

Šta je slušni živac i kako funkcioniše?

Slušni ili ušni živac poznat je i kao osmi kranijalni nerv (nervus cochlearis). Smešten je u unutrašnjem uhu, i zajedno sa drugim komponentama čini čak 50% sistema koji kontroliše naš sluh.

Njegova uloga je u tome da prenosi zvučne informacije od unutrašnjeg uha do mozga.

Evo kako izgleda taj put:

• Kada zvuk uđe u uho, vibracije putuju kroz ušni kanal, preko bubne opne i sve do koštanih struktura srednjeg uha. 
• Nakon toga, ove vibracije se prenose u unutrašnje uho, u kome je smeštena pužnica. 
• Pužnica sadrži ćelije koje se pokreću vibracijama i transformišu iz mehaničkih impulsa u električne signale – upravo ove signale slušni nerv prenosi do mozga. 
• Nakon obrade informacija odnosno signala, oni se tumače kao zvuk. 

Pored toga što ovaj nerv omogućava percepciju zvuka, ušni živac je zaslužan i za interpretaciju zvuka, što je ključno za govor i učenje jezika. 

Dakle, bez slušnog živca se ne može zamisliti proces slušanja, kao ni opšta komunikacija.

Šta podrazumeva oštećenje slušnog živca?

S obzirom na značajnu ulogu koju ima u sistemu sluha, jasno je da oštećenje ušnog nerva za posledicu ima određena oštećenja, a nekad čak i trajni gubitak sluha.

Možda ste do sada čuli za termin “neuralni gubitak sluha”?

Upravo ovaj vid gubitka predstavlja posledicu oštećenja slušnog živca, koje može biti izazvano nizom bolesti ili medicinskih stanja.

Kako znamo da je uzrok problema sa sluhom disfunkcija slušnog živca?

Odgovor na ovo pitanje će Vam najbolje dati stručnjak za sluh, nakon pregleda i testova na osnovu kojih se može zaključiti da li je oštećenje slušnog živca uzrok simptoma gubtika sluha.

Auditivna neuropatija (AN) ili spektrum poremećaja auditivne neuropatije (ANSD) su pojmovi koji opisuju stanje koje se sastoji od jasne grupe auditivnih nepravilnosti. 

Ako imate normalnu funkciju pužnice, ali nema odgovora auditivnog moždanog stabla, Vaša dijagnoza može biti auditivna neuropatija. U ovom slučaju obično dolazi do situacije da unutrašnje uho uspešno detektuje zvuk, ali ima poteškoća u slanju zvuka iz uha do mozga. 

Auditivna neuropatija može uticati na ljude svih uzrasta, pa izazvati probleme sa sluhom kod dece, kao i kod odraslih.

Spektrum poremećaja auditivne neuropatije (ANSD) je pojam koji se odnosi na širi spektar stanja koji uključuju auditivnu neuropatiju, ali takođe obuhvata dodatne karakteristike i varijacije u simptomima i težini stanja.

U čemu se razlikuju AN i ANSD?

Auditivna neuropatija je specifičniji termin, koji opisuje specifičniji skup simptoma vezanih za disfunkciju slušnog nerva, dok ANSD predstavlja širi pojam i priznaje veću varijabilnost u simptomima i karakteristikama slušnog oštećenja.

Oštećen slušni živac – potencijalni uzroci

Evo šta sve može uzrokovati oštećenje slušnog živca:

1. Genetski faktori: Određene nasledne bolesti ili genetske predispozicije mogu dovesti do problema sa ušnim živcem.
2. Buka: Izloženost glasnim zvucima ili buci može uzrokovati trajno oštećenje slušnog živca. To se posebno odnosi na osobe koje su često izložene buci u radnom okruženju ili slušaju glasnu muziku preko slušalica.
3. Infekcije: Određene vrste infekcija, kao što su meningitis ili virusne infekcije uha, mogu dovesti do oštećenja slušnog nerva.
4. Povrede: Povrede glave ili neurološke povrede, kao što su teški udarci ili nesreće, mogu dovesti do oštećenja ušnog živca.
5. Tumori: Akustički neuromi ili drugi tumori koji se razvijaju u blizini ušnog živca mogu vršiti pritisak na njega i izazvati oštećenje.
6. Trovanje: Određeni lekovi (ototoksični lekovi), kao i teški metali ili otrovi, mogu uzrokovati oštećenje slušnog živca.
7. Autoimune Bolesti: Neke autoimune bolesti mogu uzrokovati upalu ili druga oštećenja ušnog nerva.
8. Starenje: Degenerativni procesi povezani sa starenjem takođe mogu uticati na funkciju slušnog nerva.

Kako poboljšati slušni živac?

Želite da poboljšate funkciju slušnog živca ili sprečite dalje oštećenje?

Evo nekoliko saveta kojima ćete direktno ukloniti neke od uzroka koje smo naveli, i time smanjiti mogućnost za oštećenje.

1. Izbegavajte buku: Već smo naveli da je ovo jedan od najčešćih uzroka oštećenja, pa je prvi savet da koristite zaštitnu opremu, u vidu čepića za uši ili antifona, na radnim mestima koje karakteriše visok nivo buke. Takođe, prilikom korišćenja slušalica smanjite jačinu zvuka, i generalno ograničite vreme korišćenja.
2. Izaberite zdrav način života: Održavanje zdravog krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, kao i izbegavanje loših navika u vidu pušenja i prekomerne upotrebe alkohola, može pomoći u očuvanju zdravlja slušnog živca. Obogatite ishranu antioksidansima kao što su vitamin A, C, E i magnezijum, i time ćete doprineti očuvanju zdravlja ušnog nerva.
3. Redovno idite kod lekara: Pravovremeno lečenje infekcija uha i drugih stanja koja mogu dovesti do upale ili infekcije slušnog sistema je izuzetno važno. Ukoliko primetite bilo kakav simptom oštećenja, ne oklevajte da posetite lekara. Ističemo i važnost redovnih audioloških pregleda, pogotovo ako postoji genetska predispozicija za oštećenje, ili ste konstantno izloženi buci.

Treća stavka je možda presudna – od velike je važnosti reagovati na vreme, utvrditi uzrok i stepen oštećenja i početi što pre sa koracima koji će unaprediti kvalitet Vašeg života, a ujedno sprečiti i potencijalne komplikacije.

Studije pokazuju da je zamiranje slušnog živca povezano sa demencijom

Gubitak sluha koji je zapostavljen ne samo da utiče na kvalitet života, on takođe utiče i na sposobnost mozga da se seća uobičajenih svakodnevnih zvukova. Kada ušni živac izgubi svoju funkciju i više ne sprovodi zvukove do mozga, vremenom mozak počinje da zaboravlja zvukove i izgubi sposobnost da ih razume.

Ako se sluh pogorša u srednjim godinama, povećava se rizik od razvoja demencije u starijem dobu. 

Ljudi koji slabije čuju vremenom izostaju sa određenih društvenih događaja i na taj način postaju izolovaniji. Upravo je socijalna izolacija jedan od faktora rizika za demenciju.

Gubitak sluha takođe može značiti da oblasti mozga koje su zadužene za to da razumemo govor i zvukove, sada moraju biti angažovaniji. Ovo je dodatni napor koji može dovesti do neželjenih promena u mozgu, koje se mogu odraziti na pamćenje, kao i na sposobnost razmišljanja.

Istraživanje o povezanosti sluha i demencije je pokazalo da gubitak sluha predstavlja jedan od dvanaest glavnih faktora koji dovode do razvoja demencije.

Gotovo dvostruko više ljudi sa manjim gubitkom sluha razvije demenciju, u poređenju sa osobama koje nemaju simptome gubitka sluha. Pored toga, zaključak je i da se rizik udvostručava sa umerenim gubitkom sluha, a gotovo pet puta se povećava sa teškim gubitkom sluha.

Rizik od demencije je moguće smanjiti uz slušne aparate

Studija sa Univerziteta Džons Hopkins pokazala je da starije osobe koje su u riziku od demencije, mogu smanjiti rizik od kognitivnog propadanja za gotovo polovinu korišćenjem slušnih aparata. 

Evo kako je izgledalo istraživanje duže od decenije, prema rečima MD PhD Frenk Lina, glavnog autora istraživanja i direktora institucije “Cochlear Center for Hearing and Public Health”.  U jednoj od epizoda “Public Health On Call”, svoje istraživanje je opisao na sledeći način:

“Krajem 2017. godine pokrenuli smo ovo ispitivanje koje je uključivalo gotovo 1.000 starijih osoba u dobu od 70 do 84 godine, regrutovanih na četiri različita terenska mesta širom Sjedinjenih Američkih Država. Svi su imali blagi do umereni gubitak sluha i svi su imali očuvanu kogniciju, bez značajnih oštećenja.

Regrutovali smo dve različite populacije ispitanika. Na svakom mestu postojala je populacija starijih osoba koje su već učestvovale u studiji Atherosclerosis Risk In Communities (ARIC), koja već 30 godina prati slučajni uzorak starijih osoba kako bi pratila kardiovaskularno zdravlje. Otprilike četvrtina uzorka dolazila je iz ARIC grupe učesnika. Tri četvrtine uzorka činili su zdravi volonteri iz zajednice koji su odgovorili na oglase o studiji o zdravom starenju.

Kada smo započeli istraživanje, primetili smo da su ARIC učesnici u proseku bili nešto stariji od zdravih volontera, i generalno su imali više faktora rizika za kognitivni pad, kao što su viši nivoi visokog krvnog pritiska i dijabetesa, te nešto niže obrazovanje i prihod u poređenju sa novim zdravim volonterima koji su se priključili.

Na početku istraživanja, učesnici su nasumično podeljeni u dve grupe. Polovina je dobila intervenciju za sluh najbolje prakse: sastanak sa audiologom tokom četiri sesije, dobijanje slušnih aparata – sve što podržava njihove potrebe za komunikacijom u slušanju. 

Druga polovina dobila je kontrolnu intervenciju za zdravstveno obrazovanje: sastanak sa zdravstvenim edukatorom kako bi razgovarali o temama koje su ključne za zdravo starenje, poput ishrane, vakcinacija, itd. Svi su imali istu količinu kontakta sa osobljem studije.

Svi su potom praćeni tokom tri godine, sa posetama svakih šest meseci tokom kojih je njihova kognicija procenjivana standardizovanim nizom testova za razmišljanje i pamćenje.

Ono što smo otkrili bilo je neočekivano, ali rezultati potpuno imaju smisla retrospektivno. Nakon tri godine, stopa kognitivnih promena nije se razlikovala između osoba koje su dobile intervenciju za sluh i osoba koje su dobile kontrolnu intervenciju. 

Međutim, kada smo pogledali grupe odvojeno, primetili smo nešto potpuno drugačije. ARIC učesnici koji su dobili intervenciju za sluh imali su polovinu stope kognitivnih promena u periodu od tri godine, u poređenju sa osobama u kontrolnoj grupi. Nasuprot tome, kod zdravih volontera videli smo istu stopu kognitivnih promena kao kod osoba koje su bile u kontrolnoj grupi, što znači da intervencija za sluh nije mnogo pomogla.

Smatramo da smo videli značajno smanjenje kognitivnog opadanja intervencijom za sluh u ARIC grupi jer ova grupa zapravo ima kognitivno opadanje, dok zdravi volonteri iz zajednice nisu imali značajne promene u kogniciji. Teško je usporiti nešto što je već jako sporo.”

Zaključak je bio da slušni aparati mogu pomoći osobama koje pokazuju određene faktore rizika za umanjenje kognitivnih sposobnosti. Intervencija u vidu nošenja aparata svakako može poboljšati komunikacijske sposobnosti i podstaći socijalnu angažovanost.

Klinički zaključak je da gotovo svaka starija osoba sa simptomima gubitka sluha treba da proveri sluh i rešava probleme ako ih ima – ovaj postupak ne nosi rizike i nema negativne strane, a može značajno unaprediti i trenutni i budući kvalitet života. 

Da li ću ogluveti ako ne nosim slušne aparate?

Ovo je pitanje koje čujemo često od naših pacijenata. Odgovor je „ne“! Ako imate gubitak sluha i odlučite da ne nosite slušne aparate, malo je verovatno da ćete ogluveti. Ali ovo definitivno nije kompletna informacija. 

Istina je da je za većinu ljudi kod kojih je identifikovano ošećenje sluha ovo trajno i nepovratno stanje koje neće biti bolje, već samo gore. Zato odlaganje nikako ne pomaže već naprotiv, odlaganje može stvoriti još veće probleme.

Što se duže odlaže nošenje slušnih aparata to je mozgu teže da se prilagodi, a što se ranije počne veće su šanse za uspeh. Sličan otpor je pre nekoliko decenija postojao prema nošenju naočara i ljudi su morali da pretrpe niz neprijatnosti da bi danas nošenje naočara postala sasvim normalna stvar.

Najbolji odgovor na oštećenje slušnog nerva – Slušni aparati

Za većinu ljudi oštećenje sluha izazvano oštećenim slušnim nervom je nešto što može biti lako rešeno uz pomoć najsavremenijih slušnih aparata. BESPLATNA proba slušnih aparata je nešto što predstavlja dobar početak gde možete iskusiti kako Vaš sluh može biti dobar.

Koji je savet stručnjaka? 

Ne odlažite rešenje – pozovite Audiovox za Vaš BESPLATNI termin!

Preporučujemo Vam da reagujete odmah, zakažete BESPLATNI termin za proveru sluha i probu aparata – pozovite nas ili zakažite online i tada možemo dogovoriti vreme koje Vam odgovara. 

Tek nakon što ustanovimo stepen oštećenja sluha i razmotrimo koji aparat vam najviše odgovara, diskutujemo o cenama aparata za sluh, načinu korišćenja i dodatnim uslugama Audiovox tima.

Izvori:

https://publichealth.jhu.edu/2023/hearing-aids-may-slow-dementia-onset

https://www.alzheimers.org.uk/about-dementia/managing-the-risk-of-dementia/reduce-your-risk-of-dementia/hearing-loss