1. Podesite zvučnik ili priključite slušalice
2. Startujte online test sluha
3. Unesite e-mail i preuzmite rezultate
Istraživači UCL-a navode da bi modifikovanje 12 faktora rizika od detinjstva do kasnog života moglo odložiti ili sprečiti 40% slučajeva demencije. Netretirano oštećenje sluha u srednjim godinama ostaje najveći modifikovani faktor rizika.
U kombinaciji, tri nova faktora rizika povezana su sa 6% svih slučajeva demencije – s procenjenih 3% slučajeva koji se pripisuju povredama glave srednjih godina, 1% slučajeva prekomernom konzumiranju alkohola tokom srednjih godina , i 2% izloženosti zagađenju vazduha u kasnijim godinama. Preostali faktori rizika povezani su sa 34% svih slučajeva demencije. Faktori povezani sa najvećim udelom slučajeva demencije u populaciji su manje obrazovanje u ranom životu, gubitak sluha u srednjim godinama i pušenje u kasnijim godinama (7%, 8%, odnosno 5%).
Izveštaj, kojim rukovodi 28 vodećih svetskih stručnjaka za demenciju, zasniva se na devet faktora rizika identifikovanih u Komisiji Lancet za 2017. godinu, i pruža ažurnu analizu najboljih dokaza o prevenciji demencije. Novi izveštaj poziva nacije i pojedince da budu ambiciozni u sprečavanju demencije i iznosi niz politika i promena načina života koji pomažu u sprečavanju demencije. Izveštaj je predstavljen 30. jula 2020. godine na međunarodnoj konferenciji Alzheimer’s Association (AAIC 2020).
Vodeći autor profesor Gill Livingston (UCL Psichiatri and Camden & Islington NHS Foundation Trust) rekao je: „Naš izveštaj pokazuje da je u moći kreatora politike i pojedinaca da spreče i odlože značajan deo demencije, s mogućnostima da utiču u različitim stadijumima čovekovog života.
„Intervencije će verovatno imati najveći uticaj na one na koje nesrazmerno utiču faktori rizika od demencije, poput onih u zemljama sa niskim i srednjim prihodima i ugroženom stanovništvu, uključujući azijske i manjinske etničke zajednice.
„Kao društvo, moramo razmišljati dalje od unapređenja dobrog zdravlja kako bismo sprečili demenciju, i početi da se borimo protiv nejednakosti kako bismo poboljšali okolnosti u kojima ljudi žive svoj život. Možemo smanjiti rizike stvaranjem aktivnog i zdravog okruženja za zajednice u kojima je fizička aktivnost norma, bolja ishrana je dostupna svima i izlaganje prekomernom alkoholu da se svede na minimum. “
Širom sveta oko 50 miliona ljudi živi sa demencijom, a predviđa se da će se ovaj broj povećati na 152 miliona do 2050. Demencija pogađa pojedince, njihove porodice i ekonomiju, a globalni troškovi procenjuju se na oko 1 bilion američkih dolara godišnje.
Međutim, u nekim zemljama je udeo starijih osoba sa demencijom opao, verovatno zbog poboljšanja u obrazovanju, ishrani, zdravstvenoj zaštiti i promenama načina života, što pokazuje mogućnost smanjenja demencije preventivnim merama.
Da bi se bavili rizikom od demencije, autori pozivaju na donošenje devet ambicioznih preporuka od strane kreatora politike i pojedinaca:
-
Težite održavanju sistolnog krvnog pritiska od 130 mm Hg ili manje u srednjem životnom dobu od oko 40 godina.
-
Podstaknite upotrebu slušnih pomagala za oštećenje sluha i smanjite oštećenje sluha štiteći uši od visokog nivoa buke.
-
Smanjite izloženost zagađenju vazduha i duvanskom dimu.
-
Sprečiti povrede glave (posebno ciljanjem visoko rizičnih zanimanja i transporta).
-
Sprečite zloupotrebu alkohola i ograničite konzumiranje na manje od 21 jedinice nedeljno.
-
Prestanite sa pušenjem i podržite pojedince da prestanu da puše (što autori naglašavaju da je korisno u bilo kojoj dobi).
-
Omogućiti svoj deci osnovno i srednje obrazovanje.
-
Uvedite aktivan život u srednji, a možda i kasniji život.
-
Smanjite gojaznost i dijabetes.
Ove akcije su posebno važne u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde stope demencije rastu brže nego u zemljama sa visokim prihodima, a živi oko dve trećine ljudi sa demencijom. Ovo je rezultat povećanja očekivanog trajanja života i veće učestalosti određenih faktora rizika od demencije – kao što su niže stope obrazovanja; visoke stope hipertenzije, gojaznosti i oštećenje sluha i brzo rastuće stope dijabetesa.
Koautor studije dr Naaheed Mukadam (UCL Psichiatri and Camden & Islington NHS Foundation Trust) rekao je: „Na osnovu našeg modeliranja očekujemo da bi još više slučajeva demencije moglo biti sprečeno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, u poređenju sa bogatijim zemljama. , zbog veće prevalencije faktora rizika koje smo identifikovali. Ranije smo procenjivali da devet faktora doprinosi 35% slučajeva demencije širom sveta, ali ta cifra raste na 40% u Kini, 41% u Indiji i 56% u Latino Americi. “
Autori upozoravaju da bi procene mogle biti i veće, jer su koristile konzervativne procene za prevenciju faktora rizika, i zato što ne uzimaju u obzir tri nova faktora rizika.
Koautor dr Jonathan Huntlei (UCL Psichiatri and Camden & Islington NHS Foundation Trust) dodao je: „Gotovo svi dostupni dokazi o demenciji potiču iz zemalja sa visokim prihodima, tako da je hitno potrebno sprovesti još studija u ostatku sveta, da bismo razumeli da li se rizici drugde razlikuju i da li bi naša rešenja možda trebala biti prilagođena različitim kulturama i sredinama. “
Autori primećuju da modeliranje za njihove procene prevencije pretpostavlja da postoji uzročno-posledična veza između faktora rizika i demencije, ali bili su pažljivi da bi uključili samo faktore rizika sa jakim dokazima o uzročnoj vezi.
U poslednjem delu izveštaja, autori se zalažu za holističku i individualizovanu negu zasnovanu na dokazima koja se bavi fizičkim i mentalnim zdravljem, socijalnom zaštitom i podrškom koja može udovoljiti složenim potrebama.
Koautor studije dr Andrev Sommerlad (UCL Psichiatri and Camden & Islington NHS Foundation Trust) rekao je: „Podrška fizičkom zdravlju osoba sa demencijom važna je za njihove mentalne sposobnosti, ali i zato što se mogu boriti sa drugim bolestima“.
Napominju da su osobe sa demencijom posebno izložene riziku od COVID-19 (zbog starosti i već postojećih bolesti, kao što je hipertenzija), te da mere fizičke izolacije mogu biti izazov za pacijente sa demencijom, kojima će biti teško da se pridržavaju smernica ili to što ne mogu da imaju kontakt sa negovateljima i porodicom.
Autori pozivaju da ljude sa nepoznatim statusom COVID-19 ne primaju u domove za negu radi zaštite postojećih korisnika, da se redovno testira osoblje i asimptomatski korisnici, kao i simptomatski štićenici kada postoji izloženost, ne prebacivati osoblje ili stanare između domova i još mnogo toga kako zaštititi pacijente sa demencijom tokom trenutne pandemije i budućih hitnih slučajeva u javnom zdravstvu.
