Infarkt uha je stanje koje se najčešće manifestuje kao iznenadan i nagli gubitak sluha na jednom uhu, bez jasnog upozorenja ili prethodnih simptoma, ali takođe može nastati i kao komplikacija prethodnih oboljenja.
U medicini se ovaj poremećaj naziva nagla senzoneuralna nagluvost i smatra se ozbiljnim stanjem koje zahteva brzu reakciju.
Iako se termin „infarkt“ najčešće vezuje za srce ili mozak, u ovom slučaju odnosi se na poremećaj cirkulacije u unutrašnjem uhu. Upravo zbog toga, pravovremeno prepoznavanje simptoma i odlazak kod lekara mogu značajno uticati na ishod i mogućnost povratka sluha.
Da li je infarkt uha (infarkt uva) hitno stanje?
Nagli poremećaj funkcije unutrašnjeg uha najčešće je uzrokovan smanjenim ili prekinutim dotokom krvi u strukture odgovorne za sluh. Unutrašnje uho je izuzetno osetljivo na promene u cirkulaciji, pa čak i kratkotrajni prekidi mogu dovesti do oštećenja slušnih ćelija.
U praksi, ovo znači da osoba može „preko noći“ primetiti da slabije čuje ili u potpunosti izgubi sluh na jednom uhu. Upravo zbog toga se infarkt uha smatra hitnim stanjem.
Najvažnije je reagovati u prvih 24 do 72 sata, jer je to period u kome terapija daje najbolje rezultate. Svako odlaganje smanjuje šanse za oporavak, zbog čega se savetuje da se kod prvih simptoma odmah potraži ORL specijalista.
Koji su simptomi infarkta uha?
Simptomi koji se javljaju mogu nastupiti iznenada, često nakon buđenja ili u toku dana bez očiglednog razloga. U većini slučajeva zahvaćeno je samo jedno uho.
Najčešći simptomi uključuju:
- nagli gubitak sluha (delimičan ili potpun)
- zujanje u uhu / pištanje / šum (tinitus) – najveći broj pacijenata se žali na ovaj simptom
- osećaj zapušenosti ili pritiska u uhu
- vrtoglavicu ili nestabilnost
- osećaj punoće u uhu (osećaj kao da je uho puno vode)
- iskrivljenu percepciju zvuka
Da li infarkt uha boli?
Za razliku od mnogih drugih oboljenja uha, ovo stanje najčešće ne izaziva bol. Umesto toga, pacijenti opisuju osećaj pritiska ili punoće u uhu, zapušenog uva i naglog nestanka zvuka.
Upravo izostanak bola može dovesti do toga da osoba ne reaguje na vreme, misleći da je problem bezazlen.
Kako razlikovati infarkt uha od drugih problema?
Još jedan razlog odlaganja lečenja jeste i taj što se infarkt uva često može pomešati sa drugim, manje ozbiljnim stanjima.
Primeri takvih stanja su:
- Ceruminalni čep (nakupljen ušni vosak) – iako je cerumen prirodan i normalno prisutan u uhu, problem nastaje kada se prekomerno nakupi i formira čep. On može izazvati osećaj zapušenosti i slabiji sluh, slično kao infarkt uva, ali razlike su sledeće:
- simptomi se razvijaju postepeno, a ne naglo
- ne javlja se zujanje u ušima niti vrtoglavica
- sluh se najčešće brzo normalizuje nakon uklanjanja čepa
- Upala uha – takođe može dovesti do smanjenja sluha i osećaja punoće u uhu, ali:
- ključna razlika je prisustvo bola, koji je često intenzivan
- mogu se javiti temperatura, malaksalost i znaci infekcije
- simptomi se obično pogoršavaju postepeno, a ne iznenada
- Problemi sa sinusima ili Eustahijevom tubom – izazivaju osećaj pritiska i zapušenosti u uhu, ali:
- sluh može varirati (čas bolji, čas lošiji), što nije tipično za infarkt uha
- simptomi se menjaju pri gutanju, zijevanju ili promeni položaja glave
- često su povezani sa prehladom, alergijama ili zapušenim nosem
U slučaju infarkta, gubitak sluha je nagao, često praćen šumom u ušima, bez izraženog bola ili temperature.
Šta uzrokuje infarkt uha?
Tačan uzrok nagle senzoneuralne nagluvosti često nije moguće precizno utvrditi, ali se smatra da je u osnovi najčešće poremećaj cirkulacije u unutrašnjem uhu.
Mogući uzroci mogu biti:
- smanjen protok krvi (mikrocirkulacija) – unutrašnje uho nema razvijenu kolateralnu cirkulaciju, što znači da je posebno osetljivo na bilo kakve prekide u snabdevanju krvlju
- virusne infekcije
- autoimuna oboljenja
- poremećaji zgrušavanja krvi
- povrede glave
- upotreba određenih lekova (na primer lekova koji se koriste u terapiji karcinoma ili teških infekcija)
- stres se takođe smatra jednim od potencijalnih okidača, jer utiče na cirkulaciju i može doprineti nastanku ovog stanja.
Ipak, čak 90% slučajeva je nepoznatog porekla.
Koji su faktori rizika?
Da li postoji neka predispozicija za nastanak ovog problema?
Iako se može javiti i kod potpuno zdravih osoba, određene grupe ljudi imaju veći rizik od razvoja infarkta uva:
- pušači
- osobe sa povišenim krvnim pritiskom
- dijabetičari
- osobe sa povišenim holesterolom
- osobe izložene hroničnom stresu
- starija populacija
Kako izgleda dijagnoza?
Dijagnoza infarkta uha postavlja se na osnovu kliničkog pregleda, audioloških testova, a po potrebi i laboratorijskih analiza i dodatnih dijagnostičkih procedura.
Cilj je da se potvrdi nagli gubitak sluha i isključe drugi mogući uzroci.
S obzirom na to da je u pitanju stanje koje zahteva brzu reakciju, dijagnostika se sprovodi odmah nakon javljanja pacijenta.
Klinički ORL pregled
Prvi korak je pregled kod otorinolaringologa (ORL specijaliste), koji će obaviti:
- Otoskopiju (pregled uha) – proverava se stanje spoljašnjeg i srednjeg uha. Ova procedura omogućava da se isključe uzroci poput ceruminalnog čepa, upale ili oštećenja bubne opne.
- Anamnezu (razgovor sa pacijentom) – doktor će vas pitati kada su simptomi počeli, da li je gubitak sluha nastao naglo ili postepeno, kao i da li postoji prisustvo tinitusa, vrtoglavice ili drugih tegoba.
Ovaj korak je ključan jer pomaže lekaru da posumnja na infarkt već na osnovu naglog nastanka simptoma.
Audiološki testovi (osnova dijagnostike)
Audiološka ispitivanja su najvažniji deo dijagnoze, jer precizno pokazuju vrstu i stepen oštećenja sluha. Evo koje audiološke testove ORL specijalista može obaviti:
- Tonalna audiometrija – test koji meri prag sluha na različitim frekvencijama. Kod infarkta uva pokazuje nagli pad sluha, najčešće jednostrano. Potvrđuje senzoneuralni tip oštećenja.
- Govorna audiometrija – procenjuje razumevanje govora. Često pokazuje smanjenu razumljivost, čak i kada se zvuk čuje.
- Timpanometrija – test koji ispituje funkciju srednjeg uha. Kod infarkta uha nalaz je obično uredan, što pomaže u razlikovanju od drugih stanja.
- OAE (otoakustične emisije) – procenjuju funkciju slušnih ćelija u unutrašnjem uhu. Njihov izostanak može ukazivati na oštećenje.
- ABR (auditivni evocirani potencijali) – ispituje prenos zvuka kroz slušni nerv do mozga. Ovaj test se koristi se kada postoji sumnja na neurološki uzrok.
Laboratorijske analize
Iako nisu osnovni metod za postavljanje dijagnoze, doktor može zatražiti i laboratorijske analize koje se koriste za otkrivanje potencijalnih uzroka i faktora rizika.
Najčešće uključuju:
- Krvnu sliku i CRP – služe za otkrivanje infekcije ili zapaljenskog procesa. Važno je razlikovati infarkt uva od virusnih ili bakterijskih uzroka nagle nagluvosti.
- Merenje glukoze u krvi – povišen šećer može oštetiti krvne sudove i mikrocirkulaciju u unutrašnjem uhu.
- Lipidni status (holesterol i trigliceridi) – poremećaji masnoća u krvi povezani su sa slabijom cirkulacijom. Mogu doprineti „infarktnom“ mehanizmu oštećenja.
- Koagulacione parametre – koji otkrivaju sklonost ka trombozi.
- Hormone štitne žlezde – disbalans može uticati na metabolizam i nervni sistem.
- Vitamin B12 i gvožđe – njihov deficit može uticati na funkciju nerava i slušnog sistema.
Dodatna dijagnostika po potrebi
U određenim slučajevima lekar može preporučiti i magnetnu rezonancu (MRI), koja se koristi za isključivanje tumora slušnog nerva ili drugih promena.
Kako izgleda lečenje infarkta uha?
Što pre se započne sa lečenjem – veće su šanse za oporavak sluha. Evo koje metode se najčešće koriste.
Terapija lekovima
Najčešće se primenjuju:
- kortikosteroidi (oralno ili injekciono) – oni imaju ključnu ulogu jer smanjuju upalu i otok u unutrašnjem uhu
- lekovi za poboljšanje cirkulacije
- antiinflamatorni lekovi
Dodatne metode lečenja
U pojedinim slučajevima primenjuju se i dodatne terapije:
- hiperbarična oksigenoterapija
- infuzione terapije
- intratimpanične injekcije (direktno u srednje uho)
Ove metode imaju za cilj da poboljšaju cirkulaciju i dotok kiseonika u unutrašnjem uhu, što može pomoći u oporavku slušnih ćelija.
Kako izgleda oporavak?
Oporavak nakon nagle senzoneuralne nagluvosti je individualan i može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.
U tom periodu preporučuje se:
- izbegavanje buke
- smanjenje stresa
- redovne kontrole kod lekara
- mirovanje u akutnoj fazi
Da li se infarkt uha može vratiti?
Iako nije čest slučaj, nagli gubitak sluha se može ponoviti, naročito ako osnovni uzrok nije otklonjen (npr. vaskularni problemi ili stres).
Koje su posledice infarkta uha?
Posledice mogu biti različite, u zavisnosti od brzine reakcije i težine oštećenja.
Kod nekih pacijenata dolazi do potpunog oporavka, kod drugih može ostati delimično oštećenje sluha, dok u pojedinim slučajevima sluh može biti i trajno oštećen.
U nekim slučajevima, zujanje u ušima može ostati kao trajni simptom. Posledice mogu značajno uticati na kvalitet života, posebno u svakodnevnoj komunikaciji, radu i socijalnim interakcijama.
Ukoliko postoji određeni gubitak sluha, kada dođe do stabilizacije stanja, preporučuje se konsultacija sa stručnjacima i, po potrebi, odabir odgovarajućeg slušnog aparata. Ovi uređaji mogu značajno poboljšati kvalitet života, jer omogućavaju bolje razumevanje govora, smanjenje uticaja tinitusa i olakšavaju svakodnevnu komunikaciju.
