Buka – Koji su izvori buke i kakav uticaj može imati na sluh?

Buka je reč koju u svakodnevnom govoru koristimo da opišemo neki neželjeni zvuk. Iako je naizgled bezazlena, prekomerno i neadekvatno izlaganje buci može imati uticaj na naše zdravlje, pa i određene posledice.

Zbog toga je važno da znamo i osvestimo šta se tačno smatra bukom, koji su njeni izvori, kao i na koji način se možemo zaštiti od neželjenih posledica. Saznajte više u nastavku teksta!

Šta je buka i koje su njene glavne karakteristike?

Kao što smo naveli, svaki zvuk koji na neki način izaziva neprijatnost ili nas u nečemu ometa smatramo bukom. Pored toga, bukom se smatra i svako štetno delovanje zvuka na ljudski organizam. U današnje vreme, a naročito u velikim gradovima, ona je jedan od osnovnih uzorka oštećenja zdravlja.

Određene karakteristike buke određuju to kako ljudi percipiraju buku, kako na nju reaguju, ali i koji su njeni potencijalni efekti.

1. Intenzitet: Meri se u decibelima (dB) i predstavlja jačinu zvuka. Veći intenzitet zvuka rezultuje većim decibelima i obično se percipira kao glasniji zvuk.
2. Frekvencija zvuka: Meri se u hercima (Hz) i odnosi se na brzinu oscilacija zvučnog talasa. Visoke frekvencije su povezane sa visokim tonovima, dok su niske frekvencije povezane sa niskim tonovima. Ljudsko uho može čuti frekvencije između otprilike 20 Hz i 20.000 Hz.
3. Trajanje: Odnosi se na vreme tokom kojeg je prisutan određeni nivo zvuka. Buka može biti kontinuirana ili intermitentna, što znači da se pojavljuje u intervalima.
4. Ravnoteža zvuka: Odnosi se na distribuciju energije zvuka u prostoru. Nepravilna raspodela zvuka može dovesti do neprijatnih efekata, poput naglašenih eha ili neujednačenog zvuka.
5. Direktnost: Odnosi se na to da li zvuk dolazi direktno iz izvora ili se reflektuje od okolnih površina pre nego što stigne do slušaoca. Ovo može uticati na percepciju jasnoće i udaljenosti izvora zvuka.

Izvori buke – kako nastaje buka?

Postoje različite vrste buke, odnosno dolazi iz različitih izvora. U nastavku navodimo nekoliko najčešćih izvora.

Fizička vibracija: Ona često nastaje kao posledica fizičke vibracije materijala ili predmeta. Kada se objekti kreću ili vibriraju, poput motora, mašina, ili zvučnih instrumenata, oni stvaraju oscilacije u vazduhu koje percipiramo kao zvuk.

Saobraćaj: Saobraćajni izvori, kao što su automobili, kamioni, avioni, i železnice, generišu zvukove tokom svog kretanja. Motori, pneumatici koji se kotrljaju po površini, i vazdušni otpor su samo neki od faktora koji doprinose buci u saobraćaju.

Industrijski procesi: Industrijske aktivnosti, poput fabričke proizvodnje, rada mašina, građevinskih radova, i upotrebe teške opreme, mogu biti izvori buke. Ova vrsta buke često može biti intenzivnija i kontinuirana.

Svakodnevne aktivnosti u domaćinstvu: Uobičajeni uređaji u domaćinstvu, poput klima uređaja, frižidera, mašina za pranje veša, i usisivača proizvode određeni nivo buke tokom svog rada. Iako ovi uređaji obično ne proizvode zvuke visokog intenziteta, njihov kumulativni efekat može doprineti povećanju nivoa buke u kućnom okruženju.

Prirodni izvori buke: Kao što su grmljavina, vetar, talasi na moru, i druge prirodne pojave. Iako se ovi zvukovi obično ne smatraju nepoželjnim, mogu doprineti ukupnom ambijentalnom nivou buke u određenim okruženjima.

Ljudske aktivnosti: Aktivnosti kao što su koncerti, sportski događaji, žurke, ili čak glasni razgovori takođe mogu generisati buku koja može biti smetnja okolini.

Štetan uticaj buke – koju buku smatramo štetnom?

Štetna buka je zvuk koji može izazvati određene zdravstvene probleme. Uticaj buke na čoveka može imati posledice po njegovo fizičko i psihološko stanje.

Ne postoji univerzalan prag inteziteta buke nakon koje ona postaje štetna, jer percepcija i osetljivost na buku variraju među pojedincima. 

Uopšteno, može se reći da izloženost zvukovima koji su konstantni i iznose više od 85 dB može biti štetna za sluh, ukoliko traje duže od osam sati dnevno. Izloženost iznenadnim zvucima koji premašuju 120 dB može uzrokovati oštećenje čak i nakon kratkotrajne izloženosti.

Buka na radnom mestu, poput fabričke buke ili buke iz kancelarijskih mašina, može biti štetna za zaposlene i uticati na njihovo zdravlje i produktivnost. 

Iako niski frekvencijski zvukovi često nisu tako glasni kao visokofrekventni zvukovi, oni mogu biti duboko ometajući i teže se izoluju.

Neprekidna buka, poput one iz industrijskih postrojenja, saobraćaja ili avionskih letova neretko izaziva umor i frustraciju.

Ipak, kao što smo već naveli, važno je uzeti u obzir i to da neki pojedinci mogu doživeti neprijatnost i štetne efekte i na nižim nivoima buke, ukoliko su osetljiviji. Osetljivost, trajanje izloženosti i kontekst su faktori koji određuju kada buka postaje štetna.

Kako biste stekli okviran osećaj o tome šta se smatra bukom i koliko ona jaka mora biti da bi ostavila posledice, evo tabele sa prikazima poznatih zvukova i njihove jačine u decibelima.

Posledice buke – kakvi su rizici po zdravlje?

Uticaj buke na svakodnevni život i aktivnosti je svima poznat. Ona može ometati san, izazvati nesanicu, umor, kao i smanjenje koncentracije i radne produktivnosti. Buka takođe može doprineti povećanju stresa i anksioznosti.

Ipak, najopipljivija posledica buke jeste oštećenje sluha. I u ovom slučaju razlikujemo manje i veće posledice.

Izloženost iznenadnom zvucima izuzetne snage i trajanja, poput eksplozije ili recimo jačem zvuku tokom koncerta, može privremeno izazvati gubitak sluha koji se obično naziva „akustična trauma„. 

U zavisnosti od težine oštećenja, funkcionalni ispadi sluha kod akutne akustičke traume mogu biti reverzibilni (povratni) i irevirzibilni (nepovratni). 

Izloženost dugotrajnoj buci može dovesti do hipersenzitivnosti sluha, a buka može izazvati i tinitus.

Važno je napomenuti da i u slučajevima privremenog oštećenja, usled ponavljanja tih epizoda, oštećenje može postati trajno. Štetni efekti buke na sluh obično su akumulativni i postaju ozbiljniji s produženim periodom izloženosti. 

Dugotrajna izloženost jakom zvuku može oštetiti delikatne dlačice unutar unutrašnjeg uha, koje su odgovorne za prenos zvuka do slušnog nerva. Kada su izložene jakom zvuku, mogu se oštetiti ili čak slomiti, što može rezultirati trajnim oštećenjem i gubitkom sluha.

Kako se zaštititi od buke?

Štetni efekti buke nisu zanemarljivi, što posebno izaziva nelagodu kod onih koji su zbog prirode svog zaposlednja konstantno izloženi buci. Postoje načini kojima se u određenoj meri možemo zaštititi od buke.

Koristite zaštitnu opremu

Ukoliko ste često izloženi buci zbog posla, korišćenje zaštitne opreme kao što su čepići za uši ili slušalice sa aktivnim poništavanjem buke može pomoći u smanjenju izloženosti glasnim zvucima. Ova oprema je posebno korisna za radnike u industrijskim postrojenjima i građevinskim zonama, kao i za ljude koji često posećuju glasne događaje.

Smanjite izloženost buci

Smanjenje vremena provedenog u bučnim okruženjima može značajno smanjiti rizik od oštećenja sluha i drugih negativnih efekata buke. Kada god je moguće, izbegavajte bučne oblasti i tražite tiše alternative.

Unapredite izolaciju

Unapređenje zvučne izolacije u domu ili na radnom mestu može pomoći u smanjenju nivoa buke. Korišćenje zvučno izolacionih materijala, kao što su dvostruka stakla, zvučno izolacioni paneli i teški zavese, može smanjiti prodor buke iz spoljnog okruženja.

Kako se zaštititi od buke u svom svakodnevnom okruženju?

• Držite zvučnike na dovoljnoj razdaljini.
• Ne slušajte muziku na slušalicama na maksimumu, odnosno na nivou gde već osećate neprijatnost u ušima.
• Prilagodite svoju okolinu – smanjenju buke doprinosi zvučna izolacija na zidovima, postavljanje zvučnih barijera, korišćenje tepiha.

Redovno proveravajte sluh

Pored svega navedenog, možda i najvažniji savet je da vodite računa o zdravlju svog sluha. Uvek je preporuka hraniti se zdravo, a postoje i određene namirnice i vitamini za bolji sluh. Pratite svoj sluh i proverite oštećenje sluha ukoliko prepoznate simptome. Redovne provere sluha kod specijaliste mogu pomoći u ranom otkrivanju oštećenja sluha i omogućiti pravovremene mere za zaštitu i očuvanje sluha.

Ukoliko je oštećenje nastalo, ne oklevajte da potražite stručnu pomoć i sebi priuštite adekvatna slušna pomagala. Slušni aparati renomiranog brenda Oticon koji se nalaze u asortimanu Audiovox-a će vam pomoći da održite kvalitet svog života. Kontaktirajte nas za konsultacije i pomoć pri odabiru najboljih aparata za sluh.