Čulo sluha kod beba je izuzetno važno za razvoj govora, jezika i komunikacije. Sluh je jedan od prvih načina na koji beba upoznaje svet — dok još boravi u stomaku, reaguje na mamin glas i spoljašnje zvuke, a nakon rođenja uči govor i razvija komunikaciju.
Zbog toga je veoma važno da se radi skrining sluha kod beba i da se eventualno oštećenje sluha otkrije što ranije, kako bi moglo adekvatno da se reaguje. Važno je znati da neuredan prvi rezultat ne znači automatski da beba ima trajno oštećenje sluha, jer razlog može biti prisustvo tečnosti u uvu posle porođaja, nemir deteta, pokret bebe ili buka u prostoriji.
Šta je skrining sluha kod beba?
Skrining sluha kod beba znači proveru sluha kod beba nakon rođenja. To je rana, brza i bezbolna provera kojom se utvrđuje da li beba reaguje na zvuk. Cilj skrininga je da se eventualno oštećenje sluha otkrije na vreme, pre nego što počne da utiče na razvoj govora.
Šta znači neonatalni skrining sluha?
Neonatalni skrining sluha znači proveru sluha kod novorođenčadi, najčešće u porodilištu ili u prvim mesecima života. Izuzetno je važno da se potencijalni problem otkrije što pre, pre nego što počne da utiče na razvoj govora.
Da li je skrining sluha bolan?
Skrining sluha je potpuno bezbolan. Pregled je neinvazivan, traje nekoliko minuta i ne predstavlja neprijatnost za bebu.
Da li beba treba da spava tokom provere sluha?
Testiranje se najčešće vrši dok beba spava i kada je sita. Beba za vreme testa treba da bude mirna, pa je najbolje da spava, jer se tada najlakše dobijaju pouzdani rezultati.
Gde uraditi skrining sluha kod beba?
Skrining sluha kod beba radi se u svim porodilištima. Ukoliko test nije obavljen na rođenju ili su potrebne dodatne provere zakazuje se u dečijim ORL i audiološkim centrima.
Kada se radi skrining sluha za bebe?
Skrining sluha se radi najčešće u porodilištu u prvim danima života. Ako tada nije urađen,neophodno je da se uradi što pre.
Rana provera sluha omogućava pravovremeno praćenje i dodatnu dijagnostiku ukoliko je potrebna. Cilj je da se oštećenje otkrije na vreme, odnosno do 3. meseca po rođenju, kako bi lečenje počelo pre nego se formira govor.
Da li se skrining sluha radi svim bebama?
Skrining sluha se preporučuje svim bebama, a obavezan je kod beba kod kojih postoji neki od faktora rizika za oštećenje sluha.
Kako izgleda provera sluha kod beba?
Bebi se stavlja meka sonda u spoljašnji zvukovod i preko aparata se beleže odgovori na zvučne stimulanse. Beba za vreme testa treba da bude mirna, najbolje kada spava.
Osim medicinske provere sluha treba obratiti pažnju na to kako reaguje na događaje iz okoline i zvukove.
Šta je OAE test?
OAE testom ispitujemo funkcionisanje ćelija unutrašnjeg uva, odnosno meri se odgovor slušnih ćelija koja se nalaze u unutrašnjem uvu na emitovani zvuk.
To je brza, bezbolna i objektivna metoda za ranu dijagnostiku oštećenja sluha. Kod svakog testiranja primenjuje se TEOAE test, odnosno test tranzitornih otoakustičnih emisija.
Šta je BERA / ABR test?
Ukoliko postoji sumnja na oštećenje sluha rade se dopunski testovi kao što je BERA kojima se ispituje stanje slušnog živca i moždanog stabla u odgovoru na zvučni stimulans. Ovom metodom se dobija objektivna procena stanja sluha i slušnog praga.
BERA skrining test je bezbolna, neinvazivna dijagnostička metoda kojom se utvrđuju pragovi sluha, kao i eventualna neurološka oboljenja. Predstavlja napredniju dijagnostiku moždanog odgovora na zvuk kako bi se dobila jasnija slika o stanju sluha. Kod dece se izvodi u snu. Kod dece sa faktorima rizika može se raditi i AABR – automatski auditivni evocirani potencijali.
Šta ako beba ne prođe prvi skrining sluha?
Neuredan prvi rezultat ne znači da beba ima trajno oštećenje sluha. Ukoliko je prvi rezultat nejasan, na primer zbog tečnosti u zvukovodu, pokreta bebe, buke u prostoriji, test se ponavlja ili se dete upućuje na dodatnu dijagnostiku.
Kada treba ponoviti proveru sluha kod beba?
Proveru sluha treba ponoviti za tri meseca. Proveru sluha treba ponavljati kod dece sa faktorima rizika. Tačan termin ponovnog testiranja treba pratiti prema preporuci pedijatra ili ORL specijaliste.
Faktori rizika za oštećenje sluha kod beba
- genetska predispozicija ili porodična istorija oštećenja sluha;
- infekcije tokom trudnoće, posebno virusne infekcije u prvom trimestru;
- prevremeno rođenje;
- niska porođajna težina;
- nizak Apgar skor na rođenju;
- boravak u inkubatoru;
- meningitis novorođenčeta;
- primena potencijalno ototoksičnih lekova;
- urođene anomalije glave i vrata;
- povrede glave i uva.
Koji su znaci da beba ili malo dete možda slabije čuje?
Ukoliko dete ili beba slabije čuje izostaje reakcija na zvuke – beba ne okreće glavu ka zvukovima, ne reaguje na glas roditelja, kasni u razvoju govora.
Ako roditelji uoče znake oštećenja sluha kod deteta, potrebno je da se jave pedijatru ili ORL specijalisti. Sluh ima važnu ulogu u razvoju govora, jezika, komunikacije i celokupnog razvoja bebe, pa je rano otkrivanje oštećenja sluha je izuzetno važno za normalan i pravilan razvoj deteta.
Autori:
dr Spomenka Dragojević, spec. ORL
dr Ljubica Ilić Tasić, spec. ORL
