Voda u uhu je neprijatnost sa kojom se gotovo svako susreo bar jednom. Najčešće se opisuje kao osećaj punoće, pritisak ili golicanje unutar ušiju, a može biti praćen i privremenim slabljenjem sluha.
Premda u većini slučajeva voda spontano izađe sama, postoje situacije kada se zadrži duže i samim tim izazove dodatne tegobe. Upravo tada ova naizgled bezazlena pojava preti da postane ozbiljniji problem koji zahteva pažnju.
Zato je za zdravlje ušiju važno da razumemo zbog čega voda ostaje zarobljena, kada možemo da je uklonimo sami kod kuće, a kada je neophodno obratiti se ORL specijalisti.
Šta znači osećaj kao da je voda u ušima?
Osećaj kao da je voda u ušima jedna je od najčešćih nelagodnosti posle plivanja, tuširanja ili boravka u bazenu. Obično se javlja kada kapljice vode ostane zarobljena u spoljašnjem slušnom kanalu, odnosno prostoru između ušne školjke i bubne opne.
Takva nakupljena voda može se zadržati zbog specifične građe kanala, nakupljenog cerumena (ušnog voska) koji blokira izlaz ili jednostavno zbog položaja glave prilikom ulaska i izlaska iz vode. Rezultat je osećaj punoće, pritiska ili golicanja, a kod nekih osoba čak i privremeno oslabljen sluh na toj strani.
Koji su najčešću uzroci da se zapuši uho od vode
Do zadržavanja vode u uhu dolazi iz više razloga:
- Građa ušnog kanala – kod nekih ljudi kanal je uži ili blago zakrivljen, pa voda teže ističe.
- Nakupljeni cerumen – višak voska deluje kao “čep“ i zadržati vlagu u unutrašnjosti, i tada je neophodno ispiranje ušiju.
- Voda u ušima posle bazena – plivači, ronioci i osobe koje redovno posećuju bazene imaju veće šanse da iskuse ovu nelagodnost.
- Loše navike čišćenja ušiju – upotreba pamučnih štapića ume da potisne cerumen dublje, što utiče na zdravlje ušiju u smislu zadržavanja tečnosti.
U svim ovim slučajevima uho može biti zapušeno i stvoriti osećaj pritiska, što nekada dovodi do nesigurnosti u komunikaciji ili otežava svakodnevne aktivnosti.
Da li je voda u uhu opasna?
Voda u uhu najčešće nije opasna i jednostavnim naginjanjem glave ili prirodnim isparavanjem izaći će spontano u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati. Često je dovoljno promeniti položaj glave, povući ušnu resicu ili sačekati prirodno sušenje.
Međutim, postoje situacije kada se voda zadržava duže, što svakako snosi rizike od infekcije. Ako je kanal blokiran voskom i voda “zarobljena“ u džepu nastalom zbog anatomskih karakteristika kanala, ili ako je prisutna iritacija kože, voda se može zadržati i više dana.
To stvara osećaj stalne zapušenosti, a vlažno i zatvoreno okruženje u ušnom kanalu veoma pogoduje razvoju bakterija i gljivica.
Ako voda ostane u uhu duže od 48 sati, rizik od razvoja upale značajno raste. Prvi znakovi da situacija prelazi iz neprijatne u potencijalno opasnu jesu:
- svrab ili crvenilo,
- bol koji se pojačava
- curenje tečnosti ili gnoja,
- privremeni gubitak sluha,
- povišenu temperaturu(jer prehlada uzrokuje oštećenje sluha) ili
- vrtoglavicu
U tim slučajevima savetuje se da se što pre obrati pažnja na simptome i potraže stručni saveti, a to možete učiniti u bilo kojem od predstavništava kompanije Audiovox.
Kako izbaciti vodu iz uha – 5 efikasnih metoda
Kako izbaciti vodu iz ušiju je nezaobilazno pitanje svih onih koji imaju ovaj problem. Smiriće vas za početak ako vam kažemo da niste jedini koji traže rešenje. Skoro svako od nas se bar jednom u životu susreo sa ovom nelagnodošću.
Izdvojili smo 5 najpoznatijih metoda koje su se pokazale kao korisne u praksi.
- Nagnite glavu i napravite blagi vakuum
Najjednostavnije rešenje je da pustite gravitaciju da uradi posao. Nagnite glavu tako da je uho sa vodom okrenuto ka podu. Zatim, čistim i suvim dlanom prislonite ruku preko uha i lagano pritisnite i otpustite nekoliko puta kao da pravite malu pumpu. Na ovaj način stvara se blagi vakuum koji može da povuče zarobljenu vodu napolje. Ako metoda uspe, često se čuje kratak zvuk “plop“, a osećaj punoće koji ste imalu u uhu biće znatno “lakši”.
- Povucite ušnu resicu i olakšajte put vodi
Ponekad voda ne izlazi jer je ušni kanal pod blagim uglom. Da biste ga ispravili, nagnite glavu u stranu, uhvatite ušnu resicu i povucite je pažljivo naniže ili unazad. Dok to radite, lagano protresite glavu. Ova jednostavna kombinacija neretko omogućava vodi da pronađe prirodan put napolje.
- Zevanje ili žvakanje kod osećaja pritiska
Ako vam se javi osećaj punoće u ušima, posebno posle leta avionom ili boravka na višoj nadmorskoj visini (recimo na planini), pokušajte da zevate ili žvaćete žvaku. Ove radnje pomažu otvaranju Eustahijeve tube (kanala koji povezuje nos i srednje uvo) i time olakšavaju izjednačavanje pritiska. Međutim, imajte na umu da ova tehnika mnogo više pomaže kod osećaja vezanih za pritisak nego kada je voda zarobljena u spoljašnjem ušnom kanalu.
- Valsalva manevar
Postoji i metoda poznata kao Valsalva manevar, koja se ponekad koristi za izjednačavanje pritiska u srednjem uhu, recimo tokom ronjenja ili letenja avionom. Suština je da se zatvore usta i nos, a zatim pokuša izdisaj “na silu“, kao da želite da naduvate balon dok su disajni putevi zatvoreni. Ovim se povećava pritisak u nazofarinksu i može da se otvori Eustahijeva tuba, čime se izjednačava pritisak između srednjeg i spoljašnjeg uha.
Premda deluje jednostavno, ova tehnika može biti sporna kada se preporučuje kao način za izbacivanje tečnosti iz uha. Razlozi su sledeći:
- Nije pogodna za svakoga – prejak pritisak može dovesti do različitih tipova oštećenja sluha.
- Može pogoršati stanje – ako postoji infekcija, zapaljenje ili sumnja na perforaciju bubne opne, manevrom se može pogurati sekret dublje ili izazvati komplikaciju.
- Samostalno izvođenje nosi rizik – nepravilno izvođenje može izazvati vrtoglavicu, zujanje ili osećaj pritiska koji nimalo nije prijatan za uši.
Ukoliko se osećaj “punoće“ u uhu javlja posle ronjenja ili leta avionom, bolje je osloniti se na zijevanje, žvakanje žvake ili lagano gutanje jer su to prirodni i bezbedni načini za otvaranje Eustahijeve tube.
No, ako vam pak nijedna od pomenutih metoda ne pomaže, možda imate oštećenje sluha i definitivno je pravo vreme da proverite oštećenje sluha.
Ukoliko se ustanovi da je to slučaj, pogledajte cene slušnih aparata (objasnili smo zašto su Oticon slušni aparati kvalitetni i njih toplo preporučujemo) i uložite u sebe i(li) vaše bliske osobe.
Nedoumice kod izbacivanja vode iz uha
Kada se osećaj zarobljene vode u uhu javi, mnogi posegnu za brzim i, naizgled, praktičnim rešenjima. Međutim, postoje metode koje mogu da nanesu više štete nego koristi. Upravo zato je važno znati šta treba dobro razmotriti kako bi se sprečile dodatne komplikacije.
Zašto štapići za uši mogu da pogoršaju stanje?
Pamučni štapići se često koriste u pokušaju da se voda “pokupi“ iz ušnog kanala, ali je ova navika zapravo rizična. Umesto da apsorbuje vlagu, štapić najčešće gura vodu i cerumen još dublje, stvarajući čep koji dodatno blokira izlaz tečnosti.
Osim toga, koža ušnog kanala je veoma osetljiva, pa grublji pokreti mogu izazvati iritaciju, ogrebotine ili čak povredu bubne opne u drastičnijim slučajevima. Svaka od ovih posledica povećava šansu da se razvije upala ili trajno oštećenje sluha. Zbog toga se štapići nikako ne preporučuju kao rešenje za zadržanu vodu u uhu.
Da li je hidrogen kod vode u ušima bezbedan?
Vodonik-peroksid (hidrogen) se ponekad koristi za omekšavanje ušnog voska, ali njegova primena u ovom slučaju nije uvek i potpuno bezbedna. U kapima ili rastvorima može pomoći kada je voda “zarobljena“ iza cerumena, jer pomaže u njegovom razlaganju.
Ipak, problem nastaje ako postoji iritacija, infekcija ili perforacija bubne opne. Tada hidrogen može pogoršati stanje, izazvati bol ili dodatnu upalu. Zato se njegova upotreba ne savetuje bez prethodnog pregleda i preporuke stručnjaka.
Komplikacije zbog neadekvatnog tretmana lečenja vode u ušima
Na prvi pogled, zarobljena voda u uhu može izgledati bezopasno i prolazno. Ipak, ako se tretira na pogrešan način ili se jednostavno ignoriše, posledice mogu biti ozbiljne. Neadekvatan pristup često više šteti nego što pomaže, jer osetljiva unutrašnjost uha reaguje i na najmanje povrede ili produženu vlagu.
Jedna od najčešćih komplikacija jeste plivačko uho (posebno ćemo ga objasniti u sledećoj sekciji), odnosno upala spoljašnjeg ušnog kanala. Vlažno i zatvoreno okruženje predstavlja idealno tlo za razmnožavanje bakterija i gljivica, pa i nekoliko dana zarobljene tečnosti može da bude okidač za infekciju. Prvi znaci su svrab, bol i osećaj pritiska, a ukoliko se stanje ne prepozna na vreme, simptomi se brzo pogoršavaju i mogu zahtevati medicinsku terapiju.
Druga česta posledica je iritacija i oštećenje bubne opne usled nepravilnih pokušaja uklanjanja tečnosti. Korišćenje štapića, ukapavanje neodgovarajućih rastvora ili agresivno ispiranje mogu da gurnu vodu i cerumen dublje, da povrede kožu kanala ili, u najgorem slučaju, da probuše bubnu opnu. Takva oštećenja ne samo da izazivaju bol i smetnje, već mogu dugoročno uticati na sluh.
Gljivične infekcije su još jedna komplikacija koja se javlja kod produženog zadržavanja vlage, naročito kod osoba sa osetljivijom kožom ili onih koje često koriste slušalice i slušne aparate. Za razliku od bakterijskih upala, gljivične infekcije često traju duže i zahtevaju specifičnu terapiju.
Na kraju, treba naglasiti i rizik od trajnih poteškoća sa sluhom ako se upale i iritacije ponavljaju ili ne leče na vreme. Svaki put kada dođe do povrede ili infekcije, strukture uha postaju osetljivije, pa se problem može vraćati i pri najmanjoj izloženosti vodi.
Zbog svega ovoga, važno je izbegavati improvizovane metode i umesto toga birati proverene i bezbedne načine uklanjanja vode.
Plivačko uvo – šta je, kako nastaje i kako se leči?
Plivačko uho (otitis externa) predstavlja upalu spoljašnjeg ušnog kanala, a dobilo je ime jer se najčešće javlja kod osoba koje provode puno vremena u vodi. Kada kapljica ostane zarobljena u uhu, nastaje vlažna i topla sredina koja pogoduje razmnožavanju bakterija ili gljivica. Ako se voda ne ukloni na vreme, iritacija kože prelazi u infekciju, a simptomi se mogu javiti iznenada i pojačavati iz dana u dan.
Simptomi plivačkog uva koje treba prepoznati
Plivačko uvo obično počinje blagim neprijatnostima, ali se znaci brzo pogoršavaju. Najčešći simptomi su:
- osećaj punoće i svraba u uhu,
- bol koji se pojačava kada povučete ušnu resicu ili pritisnete ušnu školjku,
- pojačano crvenilo i otok oko ulaza u ušni kanal,
- sekret iz uha koji može biti proziran, žućkast ili neprijatnog mirisa,
- privremeno slabljenje sluha na zahvaćenoj strani.
Važno je da ne čekate da prođe samo od sebe jer se infekcija može proširiti.
Lečenje plivačkog uha – kako sprečiti komplikacije
Kada je u pitanju plivačko uho lečenje se bazira na blažim ili jačim terapijama, a njihov odabir zavisi od težine simptoma. U blažim slučajevima pomažu kapi za uši sa antiseptičkim ili protivupalnim dejstvom. One smanjuju upale i zaustavljaju širenje bakterija. Kod izraženijeg bola i otoka, lekar može preporučiti i antibiotske kapi ili lekove, dok je u nekim slučajevima potrebno i čišćenje kanala u ordinaciji.
Važno je naglasiti da samoinicijativno korišćenje pogrešnih sredstava (npr. alkohol ili hidrogen kod već nadražene kože) može pogoršati stanje. Zato je kod jačih simptoma najbolje da se obratite stručnjaku za preciznu dijagnozu i terapiju.
Kako sprečiti da vas voda u srednjem uhu ne muči?
Za razliku od plivačkog uha, gde je reč o spoljašnjem ušnom kanalu, zadržavanje tečnosti u srednjem uhu ima drugačiji mehanizam i obično se povezuje sa zapušenim Eustahijevim kanalom (npr. tokom prehlade ili alergija).
Simptomi su osećaj pritiska, slabiji sluh i ponekad blaga vrtoglavica. Prevencija se sastoji u redovnom lečenju zapušenog nosa, korišćenju fizioloških rastvora i izbegavanju naglih promena pritiska dok smetnje ne prođu. Ako osećaj traje duže ili se pogoršava, tada je neophodna procena ORL specijaliste.
Iako je voda u uhu u većini slučajeva prolazna tegoba, ona nam pokazuje koliko je važno pažljivo brinuti o zdravlju sluha. Kada se jave simptomi koje ne možete sami da rešite ili kada postoji sumnja na komplikaciju, najbolji korak je da potražite savet stručnjaka koji razume specifičnosti svake osobe i pristupa im individualno.
Kompanija Audiovox godinama slovi za lidera na srpskom tržištu u oblasti audiologije i audiološke opreme. Naš pristup spaja danski kvalitet Oticon aparata sa domaćim znanjem i iskustvom stručnjaka, kako bi svaki naš korisnik sačuvao i unapredio zdravlje ušiju, i dobio rešenje koje je potpuno prilagođeno njegovom sluhu i načinu života, jer dobar sluh ujedno znači i drastično kvalitetniji svakodnevni život.
