Problemom oštećenja sluha bavili su se još stari Grci pokušavajaući da odgonetnu kako se to čuje i od čega je sastavljeno čulo sluha (Hipokrat, Empedokle, Galen).
Ljudsko uvo je jedno od najosetljivijih čula iza čije komplikovane funkcije stoji složena anatomska građa. Ovo je potvrđeno i činjenicom da do sada nije konstruisana nijedna naprava toliko efikasna u analizi zvuka kao ljudsko uvo. Predpostavlja se da ono može razlikovati više od 400 000 različitih zvukova.
Uvo se u anatomskom smislu sastoji od spoljašnjeg, srednjeg i unutrašnjeg uva. Spoljašnje uvo ima funkciju skupljanja zvučnih talasa i njihovo usmeravanje na bubnu opnu. U srednjem uvu se nalazi lanac slušnih koščica (čekić ,nakovanj i uzengija) koji služi za dalji prenos akustičke energije u unutrašnje uvo. Poslednja kost u ovom lancu (uzengija) je postavljena u ovalni prozor unutrašnjeg uva čime se završava konduktivni deo slušnog organa preko kog se vrši transmisija zvučnih talasa. Perceptivni deo je smešten u membranoznom delu puža koji se naziva Kortijev organ. Njega čine senzorne cilijarne ćelije duž bazilarne membrane i one funkcionišu kao mehanoreceptori i transformišu zvučne vibracije u neuralne kodove kohlearnog nerva. Mehanička energija se pri kretanju bazilarne membrane transformiše u neuralni kod odgovarajuće frekvence i inteziteta idući preko slušnog živca kroz kohlearna jedra do auditivnog centra u mozgu.
Oštećenja bilo kog dela auditivnog sistema mogu da dovedu do različitih simptoma kao što su: redukovan sluh, zujanje u ušima, nemogućnost određivanja pravca iz koga zvuk dolazi.
Proučavanjem čula sluha, prenošenjem zvuka i načinom kako to funkcioniše bavili su se mnogi naučnici (Valsava, Kotunjo, Jung, Majer, Hase) pokušavajući da objasne složeni proces nastanka zvuka. I danas se u mnogim naučnoistraživačkim centrima u svetu sprovode ispitivanja čula sluha u cilju boljeg razumevanja i efikasnije pomoći rastućoj armiji osoba sa smetnjama u sluhu.
Dr Spomenka Dragojević
Otorinolaringolog