Zovem se Vladimir Klasan i aktuelni sam šampion sveta u šahu u kategoriji za gluve i nagluve osobe. Rođen sam 1983. godine u Novom Sadu. Sa 6 meseci sam izgubio sluh od prevelike količine injekcija. Tek sa 5 godina mi je otkriven nedostatak sluha. Nisam uopšte reagovao na visoke tonove, na duboke jesam. Od tada sam počeo nositi slušne aparate. Istovremeno sam započeo rehabilitaciju kod profesorke defektologije Danice Mirić. Pre podne bih išao kod nje na vežbe, a posle podne u redovnu školu u Inđiji i tako tri puta nedeljno.
Postepeno sam se navikavao na slušne aparate a u školi sam bio prihvaćen kao i sva druga deca. Naravno da se događalo da me deca zadirkuju zbog gluvoće i često se dešavalo da se potučem zbog toga. Jako mi je smetalo kad mi se smeju i komentarišu iza leđa, znajući da ne razumem njihova šaputanja. Bez obzira na sve te neprijatnosti, nastavio sam dalje. Uvek sam sebi govorio da oni nisu ništa bolji ili pametniji od mene. Uvek sam sedeo u prvom redu školske klupe da bih bolje pratio nastavu. Nekad nisam uspevao da čujem šta nam učiteljica zadaje za domaće zadatke pa bi moja majka nazivala komšinicu, čiji je sin išao samnom u razred, da upita šta nam je zadato za domaći.
Posle nekoliko godina sam prestao nositi aparat na desnom uvetu jer mi je sve bilo previse bučno, prijatnije sam se osećao sa jednim aparatom. Nakon osnovne sam upisao srednju školu, trgovački smer. U srednjoj školi je bilo lakše jer su deca bila ozbiljnija i starija pa me nisu zadirkivala.
Baš negde pred kraj školovanja sam sasvim slučajno počeo igrati šah, iako sam uveliko obožavao fudbal, košarku i odbojku. Ta drevna igra me je toliko privukla i opčinila da sam prestao misliti i obraćati pažnju na sve oko sebe. Ubrzo sam se učlanio u lokalni šahovski klub u Inđiji i počeo sam postepeno odlaziti na takmičenja. Nakon mnogo odigranih partija i turnira, hiljade pređenih kilometara i bezbroj putovanja od ledenog Sibira, preko daleke Portugalije i najsevernijeg dela Norveške, ispunio sam svoj veliki san o kome sam maštao na samom početku šahovske karijere. U oktobru 2012. godine u Kazahstanu sam postao pojedinačni svetski prvak u šahu za gluve i nagluve! Automatski mi je priznata titula internacionalnog majstora, koja je po snazi odmah iza najviše titule u šahu, titule velemajstora.
Ponosno sam stajao na šahovskom Olimpu, sećajući se detinjstva kad sam trpeo ponižavanje i ogovaranje svojih vršnjaka! Dokazao sam sebi i drugima da bilo kakav hendikep ne treba sprečavati druge ljude u ostvarivanju svojih snova i ambicija! Zahvaljujuci šahu sam obišao preko 20 zemalja.
Godinu i po dana nakon osvajanja titule najboljeg na planeti, oženio sam se i preselio u Beograd. Moja supruga je takođe nagluva, i to nam ne smeta u svakodnevnoj komunikaciji sa drugim ljudima. Imamo i dvogodišnjeg sina koji normalno čuje. Duži niz godina sam zaposlen u kompaniji „Plamen“ u Inđiji, bavimo se proizvodnjom i prodajom elektro materijala. Veoma sam zahvalan svojim poslodavcima, jer imaju razumevanja za česta odsustvovanja s posla da bih mogao učestvovati na turnirima.
Nedavno sam u Audiovox-u nabavio slušne aparate novije generacije. Posle skoro dve i po decenije nošenja jednog slušnog aparata, pristao sam da probam da nosim oba aparata. Rezultat je bio zapanjujuć! Odjednom čujem sve oko sebe, čak i ljude koje razgovaraju par metara dalje. Zvukovi su kristalno čisti i jasni. Osećam se kao da imam više samopouzdanja, i tek sad uviđam koliko sam propustio noseći samo jedan aparat. Pored novog iskustva koje sam stekao sa novim slušnim aparatima, firma Audiovox je velikodušno pristala da mi pomogne oko finansiranja za međunarodna šahovska takmičenja, pre svega za Evropsko prvenstvo u Švedskoj ove godine.
