Anđela je bila beba kada su roditelji primetili da ne reaguje na zvuke, mada ih je zbunjivalo što se okretala na tatin zvižduk. Kada su shvatili da se ne odaziva na ime odveli su je kod ušnog lekara.
“Uši su bile zdrave, pa nas je doktor uputio na defektologiju. Tamo su posumnjali na oštećenje sluha, uputili nas na VMA gde mi je posle testiranja postaviljena dijagnoza teškog oštećenja sluha. Naša je pretpostavka da je do oštećenja došlo pri porođaju jer se mama porodila prirodnim putem iako sam bila u karličnom položaju.“
„Od druge do šeste godine sam išla na vežbe kod divnih defektologa po čijim savetima smo mama i ja kod kuće ponavljale vežbe. Kao kroz maglu se sećam da smo recitovale, čitale slikovnice, pevale pesmice… Tako sam počela da pričam, a kasnije i sve bolje da govorim. Slušni aparat sam stavila sa dve godine, pre rehabilitacije, i zahvaljujući slušnim aparatima koje sam kroz godine menjala, a svaka generacija je bila kvalitetnija i bolja od prethodne, ja sam sticala više samopouzdanja i bilo mi je lakše u društvu.“
„Iako zbog sluha ne mogu samostalno da plešem u ritmu muzike, to uspevam uz pomoć asistenta Marka sa kojim idem na takmičenja. To je, za sada moj najveći uspeh“
„Čvrstim stavom ili inatom uspela sam da se izborim u stresnim situacijama. To sam oduvek shvatala kao borbu, pa sam tako i sticala samopouzdanje. U tome su mi pomogle i najbolje drugarice, u osnovnoj Bogdana u srednjoj Danka i zahvalna sam im na toj pomoći.“
„Uvek mi je stresno na početku, pri štelovanju novog aparata. Kada dođem u „Audiovox“ koji mi je mnogo pomogao jer uvek ima preporuke za najnovije i najmodernije slušne aparate, ipak osećam nelagodu zbog privikavanja na novo. Defektologu tada moram da objasnim koji mi zvuci smetaju, koje zvuke treba da pojača, a koje da utiša… To je uvek teško dok se ne isproba kako čujem, na primer u prevozu, ali kada to prođe svi smo srećni. Stopim se sa aparatom i radosti nema kraja.“
„Danas mogu da podignem kosu, a da se aparatić i ne vidi. Sećam se koliko mi je bilo lepo kada sam pred kraj srednje škole dobila aparat sa blutut tehnologijom. To je bila velika novina! Bilo je lakše telefonirati, a tada sam prvi put jasno čula cvrkut ptica i zvono sa obližnje crkve. Za uspeh dece sa oštećenim sluhom jako je važno da se što ranije krene sa rehabilitacijom uz kvalitetan slušni aparat.“
