Gubitak sluha može značajno da utiče na svakodnevni život, komunikaciju, posao i odnose sa ljudima. Zato nije iznenađujuće što mnogi prvo traže odgovor na pitanje kako vratiti sluh i da li je povratak sluha uopšte moguć.
Kratak odgovor je: nekada jeste, ali ne uvek. Prvi korak nije traženje brzog rešenja, već stručna provera sluha i utvrđivanje uzroka problema. U nastavku teksta saznajte šta podrazumeva pojam regeneracija sluha i u kom slučaju je moguća.
Da li se sluh može vratiti?
Pitanje da li se sluh može vratiti nema isti odgovor za sve osobe. Kod nekih ljudi sluh može da se popravi nakon uklanjanja uzroka koji privremeno blokira ili otežava prenos zvuka. Ali kod većine, oštećenje je trajno i sluh se ne može vratiti u biološkom smislu.
U praksi je najvažnije razlikovati dva česta tipa gubitka sluha:
Provodni ili konduktivni gubitak sluha nastaje kada zvučni talasi ne mogu normalno da prođe kroz spoljašnje ili srednje uho. Uzrok može biti zapušenost uha, nakupljen ušni vosak, infekcija, tečnost u srednjem uhu ili problem sa bubnom opnom. Ovaj tip gubitka sluha nekada može biti privremen i rešiv, u zavisnosti od uzroka.
Senzorineuralni gubitak sluha nastaje kada je oštećeno unutrašnje uho ili slušni nerv. Ovaj tip gubitka sluha je najčešći i uglavnom je trajan.
Kada je povratak sluha moguć?
Povratak sluha je najčešće moguć onda kada gubitak sluha nije posledica trajnog oštećenja slušnih ćelija ili slušnog nerva. To su situacije u kojima postoji prepreka, zapaljenje ili drugi problem koji ometa normalan prenos zvuka.
Privremeni gubitak sluha može se javiti i kod upala uha, naročito kada postoji otok, sekret ili tečnost u srednjem uhu. U takvim slučajevima zvuk ne prolazi normalno, pa osoba ima utisak da slabije čuje. Kada se upala leči i problem povuče, sluh se može delimično ili potpuno vratiti.
Zato se kod iznenadnog ili naglog slabljenja sluha ne preporučuje čekanje. Potrebno je javiti se lekaru ili stručnjaku za sluh, posebno ako je gubitak nastao naglo, zahvata jedno uho, prati ga zujanje, vrtoglavica, bol ili osećaj pritiska.
Važno je naglasiti: čak i kada se sumnja na privremeni problem, ne treba samostalno pokušavati „otpušavanje” uha štapićima, kapima ili drugim metodama bez saveta stručnjaka. Pogrešan pristup može dodatno pogoršati stanje.
Kada je gubitak sluha trajan?
Gubitak sluha je najčešće trajan kada su oštećene slušne ćelije u unutrašnjem uhu ili slušni nerv. Ove strukture imaju ključnu ulogu u pretvaranju zvuka u signale koje mozak prepoznaje kao govor, muziku i druge zvukove iz okruženja.
Najčešći oblik trajnog gubitka sluha je senzorineuralni gubitak sluha. On se može razvijati postepeno, pa osoba često ne primeti problem odmah. U početku se može javiti utisak da drugi „mumljaju”, da je teško razumeti govor u buci, da je televizor potrebno pojačati ili da su razgovori u društvu naporniji nego ranije.
Trajni gubitak sluha može nastati usled:
- prirodnog procesa starenja,
- dugotrajnog izlaganja buci,
- iznenadnog jakog zvuka,
- genetskih faktora,
- određenih bolesti,
- povreda,
- upotrebe pojedinih lekova koji mogu uticati na sluh.
Kod ovakvog oštećenja, u većini slučajeva sluh se ne može vratiti u stanje pre oštećenja. Ipak, to ne znači da osoba mora da nastavi da živi sa slabim razumevanjem govora, izolacijom ili stalnim naporom tokom komunikacije.
Kada sluh ne može da se vrati prirodnim putem, cilj je da se preostali sluh maksimalno iskoristi. Tu važnu ulogu imaju slušni aparati, redovna provera sluha i pravilno podešavanje slušnog aparata prema individualnom oštećenju.
Da li određene hirurške intervencije mogu dati efekte kod gubitka sluha?
Iako je svaka operacija stresna i nosi određene rizike, mnoge osobe sa gubitkom sluha spremne su da razmotre hiruršku intervenciju ukoliko postoji mogućnost da se oštećenje sluha popravi. Neke od čestih procedura su:
Kohlearni implanti
Kohlearni implanti funkcionišu tako što šalju električne impulse do slušnog nerva, koje mozak zatim može da protumači kao smislen zvuk.
Iako mogu delovati kao odlično rešenje, ova procedura je invazivna i skupa. Uprkos tome što su kohlearni implanti široko poznati, namenjeni su samo manjem broju ljudi koji ispunjavaju stroge kriterijume — jedan od njih je da je osoba prethodno koristila slušne aparate, ali bez zadovoljavajućeg poboljšanja.
Stapedektomija
Ova hirurška procedura najčešće se izvodi kod lečenja otoskleroze. Otoskleroza je stanje u kojem se stremen, odnosno jedna od koščica u srednjem uhu, fiksira i ne može normalno da se pomera, što dovodi do provodnog gubitka sluha. Stapedektomijom se ugrađuje proteza koja omogućava da zvučni talasi ponovo putuju ka unutrašnjem uhu.
Ugradnja ventilacionih cevčica u uho
Ovom intervencijom se postavljaju ventilacione cevčice koje pomažu u smanjenju pritiska iza bubne opne. Najčešće se koriste kada postoji nakupljanje tečnosti usled infekcije ili anatomskih razloga, posebno kod dece.
Kod većine odraslih osoba sa senzorineuralnim gubitkom sluha, ova operacija ne bi imala efekta.
Da li je moguća regeneracija sluha?
Senzorineuralni gubitak sluha je najčešće trajan. Kada su ove ćelije jednom oštećene starenjem, bukom ili drugim faktorima, organizam ih ne može jednostavno zameniti novim funkcionalnim ćelijama.
Ako osoba ima oslabljen sluh, najbolji korak nije oslanjanje na neproverene metode, već provera sluha i savetovanje sa stručnjakom. Tek nakon toga može se znati da li je problem privremen, medicinski rešiv ili je potrebno slušno pomagalo.
Da li slušni aparati vraćaju sluh?
Aparati za sluh ne vraćaju sluh u biološkom smislu. Ovi uređaji pomažu osobi da bolje čuje zvukove koji su joj postali tihi, nejasni ili teško razumljivi. Njihov zadatak je da pojačaju i obrade zvuk u skladu sa konkretnim oštećenjem sluha, kako bi govor bio jasniji, a svakodnevna komunikacija lakša.
Zato je preciznije reći da slušni aparati ne vraćaju prirodan sluh, ali mogu značajno da poboljšaju slušanje, razumevanje govora i kvalitet života.
Osobe koje imaju gubitak sluha često primećuju da im je najteže da razumeju govor u bučnom prostoru, na sastancima, u restoranu, tokom porodičnih okupljanja ili kada više ljudi govori istovremeno. Savremeni slušni aparati pomažu upravo u takvim situacijama, jer se podešavaju prema tipu i stepenu oštećenja sluha.
Ne treba ih posmatrati kao poslednji korak, već kao pravovremenu podršku. Što osoba duže odlaže rešavanje problema, to komunikacija može postati napornija, a mozak se postepeno odvikava od pojedinih zvukova. Zbog toga je preporuka da se reaguje čim se primete prvi znaci slabljenja sluha.
