Treći deo intervjua sa Thomasom Behrensom, šefom audiologije u Oticon-u
1. Podesite zvučnik ili priključite slušalice
2. Startujte online test sluha
3. Unesite e-mail i preuzmite rezultate
Šta mislite da budućnost donosi za pametne slušne aparate?
Imamo neke vrlo ambiciozne ciljeve za pametne slušne aparate. Jedna od stvari koju planiramo na duži rok je da stavimo nešto poput EEG-a u slušne aparate, tako da uređaji mogu da izvrše napredni nadzor mozga u realnom vremenu. Na osnovu onoga što se dešava u mozgu, onda možemo odlučiti kako da optimalno podržimo korisnika.
Na primjer, ako vidimo iz EEG analize da su ljudi vrlo opterećeni i umorni od trenutnih uslova slušanja, onda možemo smanjiti količinu podrške koju pružamo korisniku.
Postoji i veliki broj ideja kako možete koristiti EEG za poboljšanje funkcionalnosti slušnog aparata. Iz EEG-a možete otkriti gde ljudi gledaju i to možete koristiti za optimizaciju zvuka na ono što ljudi gledaju.
Postoje i drugi znaci. Na primer, možete da otkrijete od EEG-a da li ljudi dremaju ili ne. Ako dremaju, možda ćete želeti da smanjite amplifikaciju. Ne biste je previše smanjili, ali dovoljno da čuju da li se nešto dešava tako da i dalje mogu reagovati ako je potrebno, a opet da ih i ne uznemirava najmanji zvuk u okruženju. Postoji mnogo stvari koje možemo učiniti u budućnosti.
Možemo takođe ugraditi u slušne aparate i neke od ovih funkcionalnosti koje se mogu nositi i videti da li ljudi trče, hodaju, leže ili stoje. Možemo detektovati srčanu frekvenciju i puno različitih aspekata zdravlja osobe. Za nas se radi samo o odlučivanju o onome što smatramo važnim aspektima zdravstvene nege sluha koje zaista želimo da postavimo kao prioritet i primenimo što je brže moguće.
Ne kažem da je ovo lako. Vidimo da postoje tehnološki izazovi u primeni svih ovih tehnologija u veoma malom mehaničkom dizajnu i da se sve to pokreće na veoma ograničenom izvoru energije kao što je mala baterija u slušnom aparatu. Međutim, to nas ne sprečava da imamo ambicije da olakšamo ljudima koji imaju oštećenje sluha da lakše žive svoj život.
Želimo da ljudi ujutru stave slušne aparate i da onda više ne razmišljaju o njima sve dok ih uveče ne skinu i stave da se pune za sledeći dan upotrebe.
Da li molim Vas možete da objasnite izraz „Brain hearing (Moždano slušanje)“?
Ono što mozak stalno čini je mnogo više nego samo osećanje zvuka. Dobar osećaj sluha osnažuje mozak da ostane društveno povezan. Ta društvena povezanost je nagrada koja motiviše ljude da se angažuju i kada to učine, stimulišu svoj mozak na najbolji mogući način da dobro stare.
To je u osnovi ono kako mi želimo da razvijamo slušne tehnologije; da ne gledamo na sluh kao na izolovano čulo, već i da gledamo kako omogućava korisniku da radi šta hoće. Kao što sam rekao, mi smo dokumentovali da Opn poboljšava sposobnost ljudi da čuju govor u buci, ali takođe i smanjuje opterećenje mozga i omogućava im da mogu više da pamte.
To pokazuje kako razmišljamo mnogo šire o rehabilitaciji sluha i šta dobro podešen slušni aparat može učiniti za osobe sa oštećenjem sluha.
Šta je Oticon-ova vizija?
Želimo da pomognemo ljudima da žive svoj život pomoću slušnog aparata koji imaju. Kad to kažemo, mi zaista to mislimo u svakom pogledu. Sve je u tome da se osposobe da rade ono što žele jer ljudi sa netretiranim oštećenjem sluha imaju tendenciju da se povuku i postanu društveno izolovani.
Socijalna izolacija je vrlo dobro dokumentovana kao nešto što ubrzava veliki broj veoma ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su depresija i zavisnost, gde ljudi ne mogu da žive u svom domu onoliko dugo koliko bi inače mogli.
Može čak i da ubrza nešto veoma ozbiljno kao što je demencija. Smatramo da je veoma važno da ako ljudi imaju značajano oštećenje sluha, da ga obavezno tretiraju. Naravno da to kažemo kao proizvođač slušnih aparata, ali smo imali brojne razgovore sa nezavisnim istraživačima o tome i svi se slažu da su neželjene osobine slušnih pomagala toliko male da nema razloga da ne koristite slušni aparat ako imate značajan gubitak sluha jer su potencijalne koristi ogromne, iako one danas nisu zaista široko priznate u društvu.
(Izvor: News-Medical.net)
